Pre dva dana, LinkedIn – platforma koja obuhvata skoro polovinu svetskih profesionalaca – objavio je liste kompanija najprivlačnijih za rad, prema podacima kojima raspolaže u svojoj bazi podataka.

Pod nazivom „gde svet želi danas da radi“ – obrađeni podaci se odnose na svet ukupno, i na 6 zemalja pojedinačno – Australiju, Brazil, Britaniju, Francusku, Indiju i SAD.

Kako nemate vremena da čitate sve što poželite, ovde sam sažela najvažnije podatke i nalaze, na osnovu zvaničnih saopštenja povodom objavljivanja rezultata.

Ova lista najprivlačnijih kompanija je prvo rangiranje ove vrste zasnovano isključivo na akcijama korisnika. Analizirane su milijarde koraka koje su preduzimali oni najaktivniji među više od 400 miliona članova LinkedIna.

Kroz višemesečno istraživanje, lista je sastavljena na osnovu 12 kriterijuma. Među njima su:

  • pregledi oglasa za posao postavljenih na LinkedInu i stvarne prijave na njih;
  • koliko ljudi koji ne rade u nekoj firmi je pokušavalo da vidi i da se poveže sa zaposlenima u određenom preduzeću;
  • pregledi kompanijskih stranica posvećenih zapošljavanju;
  • domet i angažman vezan za pisane sadržaje, zajedno sa rastom broja pratilaca tokom protekle godine,
  • koliko dugo su se novi radnici zadržali na poslovima.

Uzimane su u obzir samo kompanije sa više od 500 zaposlenih i aktivnosti preduzete u 12 meseci zaključno sa februarom. Nisu uključeni podaci za sam LinkedIn, ali Microsoft jeste uvršten, jer je njihov plan o kupovini LinkedIna obelodanjen znatno posle februara.

Podaci su usklađivani prema sektorima – tako pokazatelji za tehnološke firme nisu poređeni sa pokazateljima u modnoj industriji.

(Naravno, svako iole upoznat sa izazovima vezanim za LinkedInove podatke, fantomske korisnike i geografske nedorečenosti, gledaće na ove rezultate sa izvesnom skepsom. Ipak, ma kako sve bilo fuzzy, u većinu nalaza neće niko morati mnogo da vas ubeđuje.)

Pokazatelje do kojih se došlo dobro ilustruju i izjave i srodna istraživanja iz dugih izvora. Na primer:

  • Izvršni direktor AT & T je nedavno izjavio da celokupna njihova radna snaga od 280.000 ljudi treba da nauči nove veštine, kako bi podržala plan rada kompanije.
  • Direktor Goldman Sachsa, brenda koji je arhetip „banke sa Wall Streeta“, sada svima govori da je njihova firma zapravo tehnološka firma (i činjenica da četvrtinu radne snage čine inženjeri podržava tu tvrdnju).
  • Šef zapošljavanja u GM toliko vapi za ljudstvom koje će da pomogne izgradnju njihove budućnosti u autonomnim automobilima, da je je rekao Wall Street Journalu da mu ne trebaju kandidati koji razmišljaju o doživotnoj karijeri u toj fabrici automobila — on samo želi „da se zadrže neko vreme.“

Magazin Fortune je nedavno sproveo istraživanje među direktorima svoje liste 500 najuspešnijih kompanija. Njih 97% je reklo da očekuju da vide više promena u narednih pet godina nego što ih je snašlo u poslednjih pet. (A više od 70% je reklo da su sada tehnološke kompanije.)

To će zahtevati prave ljude, koji donose prave odluke i rešavaju najteže probleme.

Evo šta su u LinkedInu konkretno uočili (ako vas zanimaju precizno trendovi i stečene pouke o tome šta izdvaja ovih dvestotinjak firmi od njihovih parnjaka, pogledajte tekst Suzy Welch, koja je sarađivala sa timom LinkedIna na ovom istraživanju.)

Najprivlačnije firme na listi mahom odlikuje tehnologija

Upadljivo je da su na listi nesrazmerno dominantne tehnološke (IT) kompanije, kao i one koji svojim ljudima prepuštaju ozbiljnu odgovornost. Došlo se do jasnog zaključka: da biste zaposlili najbolje, dobro pregledajte njihove profile (na LinkedInu) i brzo ljudima dodelite odgovornosti koje će ih zadovoljavati.

Iako je relativno mala i intenzivno konkurentna, IT industrija je raj za radnike u svetu danas. Adam Grant, profesor na poslovnoj školi Wharton, autor dva bestselera o upravljanju, nije tim nalazom iznenađen. „Svaka industrija u svetu je uzdrmana tehnologijom. Da li biste se radije pridružili kompaniji koja predvodi te promene ili gledali kako vam firma ostaje bez posla?“, kaže on. „Tehnološke kompanije su podigle merila koja određuju odlična mesta za rad: ne samo besplatnu hranu i ping-pong stolove, već šansu da radite kreativan posao na važnim problemima, sarađujete sa visoko motivisanim, talentovanim kolegama, učite uz stručnjake svetske klase i da se čuje i vaš glas.“

Ogromna većina – dve trećine 20 najprivlačnijih firmi – ima svoje osnivače na čelu, svima poznata imena (Zuckerberg, Bezos, Musk.)

Profesor Grant napominje: „Ako bih mogao da biram bilo koju kompaniju, hteo bih da radim u nekoj koju vodi osnivač. To je jasan znak da će misija doći do profita, ljudi će biti jednako bitni kao i tehnologija, a vrednosti se neće menjati kao klima „, kaže on. „Ljude privlače kompanije sa jakim identitetom – koje žele da predstavljaju nešto prepoznatljivo i trajno. Osnivač je simbol te težnje. “

Popularni brendovi okrenuti potrošačima, čak i oni glamurozni , pomaže da se privuče najbolja radna snaga. Otud na listi Coca-Cola, Nike, L’Oreal, kao i nekoliko medijskih kuća i firmi iz sveta zabave – Netflix, Disney, Twitter.

Odnos između veličine kompanije i njene privlačnosti nije direktan – sem možda u suprotnom smeru. Možda je sada poželjno biti mali, sugerišu podaci.

Najzad, lista najprivlačnijih sadrži visok procenat organizacija poznatih po davanju velikodušnih uslova svojim zaposlenima.

Ljudi su željni poslova koji im daju smisao, svrhu i budućnost. U vreme kada karijeru nije lako planirati i nijedan posao nije siguran, tražimo mogućnosti koje imaju najveće izglede da ponude neposredan uticaj, kulturu koja nadahnjuje i vredne reference, zaključuju u LinkedInu.

Među ostalim načinima na koje su kompanije izborile mesto među najprivlačnijim su:

  • Rezanje birokratije i stvaranje jednostavnijih organizacionih struktura;
  • Određivanje radnog vremena i radnih mesta koja pružaju najveći stepen fleksibilnosti;
  • Nuđenje iznenađujućih prednosti, uz standardne benefite koje i drugi nude.

Sa tempom promena koji se samo ubrzava, pametni poslodavci znaju da moraju da preprave svoje strategije i preispitaju sa kim se nadmeću da bi preživeli. Ona preduzeća koja mogu da zapošljavaju bolje i da zadrže najbolje ljude (makar samo na kratkoročno službovanje) imaće bolje šanse da prežive tranziciju. Najprivlačnije firme su shvatile kako treba da se pozicioniraju da ostanu u tom razredu.

Nije ni čudo, onda, što su Google, Salesforce, Facebook, Apple i Amazon na vrhu (u SAD), zar ne? Sve ove firme su profitabilne. Sve brzo rastu, prosečnom stopom rasta prihoda od 22% tokom protekle tri godine. Sve su poznate i cenjene i nude proizvode i usluge koje koriste milijarde ljudi, i u poslovnoj i u potrošačkoj sferi. Sve imaju izrazito poznate i glasne rukovodioce. One su mesta gde nastaju vesti, gde se razvija privreda i oblikuje budućnost.

Daniel Roth, izvršni urednik LinkedIna, kaže: “Niko ne dobija zlatan sat; možda nećete ni dobiti povišicu. Radi se samo o ovome: “Možeš li da me naučiš nečem novom, da mi daš mnogo prilika za učenje i isticanje, i da moj rad (ma kako kratkotrajan) učiniš ispunjujućim?“

Sve se svodi na: uzbuđenje i mogućnosti.

To definiše ove kompanije na vrhu LinkedInove list najprivlačnijih za 2016. godinu.

Ta lista će se izvesno promeniti iduće godine. I veze nema sa listom najprivlačnijih firmi u Srbiji. Ali pokazatelji imaju značaj i za naše tržište rada.

I ovde ljudi žele da provode radne dane (i noći) mudro, da ulažu svoje vreme u u firme koje su idealne za njih. Ako to nije putokaz onima koji zapošljavaju, morao bi da bude. A ako nije putokaz vama koji se nadmećete na tržištu rada, morao bi da bude.

I šta sad? Jeste li sasvim prevideli priliku da pohađate jednu od naše tri junske obuke na temu razvoja karijere – upravljanje karijerom, napredne tehnike za razvoj karijere i kako iskoristiti LinkedIn? Jeste li svesno propustili te šanse? Možda ipak niste? (Ne znam, zovite, probajte… Negativan odgovor imate sigurno, ako ne probate. Ali možda može da postane pozitivan, ako nešto odmah preduzmete.)

Prva  (besplatna) lekcija: gde nema akcije, nema ni nade.